Autorski projekat Studio Centra po motivima bajki H.K. Andersena „Ružno pače“ i „Devojčica sa šibicama“
- Tekst: Autorski projekat Studio Centra
- Režija: Nenad Radović
- Saradnik: Sofija Ivanović
- Izbor muzike: Nenad Radović
- Scena i kostim: Svi zajedno
- Produkcija: Studio Centar
IGRAJU:
- Dimitrije Todorović
- Ana Knežević
- Tamara Milenković
- Nikola Đorđević
- Nina Đorđević
- Ljuban Marić
- Tamara Radović
- Nađa Stjepanović
- Maša Petrović
- Loreana Petrović
- Andrej Tomin
Pozorišna predstava Studio Centra „Život koji živimo“ bavi se temom odbačene dece od strane roditelja i društva kojem pripadaju. Kroz motive dve čuvene Andersenove bajke „Devojčica sa šibicama“ i „Ružno pače“, govori se o deci koja su, sticajem okolnosti, prepuštena da se sami brinu o sebi.
„Devojčica sa šibicama“ je priča o devojčici koju su roditelji oterali na ulicu, da sama zaradi novac za život, prodavajući šibice. Devojčica, u sred hladne zime, na sam doček omiljenog dečijeg praznika, Nove godine, biva prepuštena sama sebi, ulici, bez ikog svog i surovim prolaznicima koji u jeku dočeka Nove godine, pronalaze način da se zabave, maltretirajući je. Paleći šibice da se ugreje, devojčica razgovara sa svojom pokojnom bakom – jedinom osobom koja ju je volela, ali i zamišlja kako je deo društva sa kojim ulazi u Novu i lepšu godinu. Kada joj sve šibice izgore, devojčica umire od smrzavanja.
„Ružno pače“ je bajka od odbačenosti jednog deteta zbog svoje različitosti. Priča prati put Ružnog pačeta, koji nije isti kao svi ostali pačići, i njegovu borbu i želju da pronađe društvo u kojem će biti ravnopravan. Nakon velikih nevolja kroz koje prolazi, prepoznaće se među velikim i lepim labudovima, među kojima će postati omiljen i voljen, ono čemu je oduvek težio. Ova bajka je priča o upornosti, želji za pripadanjem, ali i o večitom odbijanju drugačijih ljudi nego što smo mi sami.
Naša verzija ovih bajki u predstavi „Život koji živimo“, ističe upravo pomenutu suštinu, prebacujući likove i radnju u današnje vreme. Glavni likovi su deca današnjice, odbačena i napuštena. U velikoj borbi za život, deca će u obe priče pronaći put i dobiti novu priliku za ostvarenje.
„Mi smo blesak u vremenu, ali naša dela ostaju zauvek. Naša generacija će odrediti život na ovoj planeti, bio on dobar ili loš. Moramo da se probudimo . Da shvatimo da ne idemo napred, već da idemo u nazad. Mi samo imamo ekrane ispred naših lica, kako ne bismo videli kuda idemo. Mi smo lica svih onih koji su bili pre nas. I sada je red na nas. Život nije ni film, ni pozorišna predstava. Scenario nije unapred određen. Mi smo pisci. Ovo je Vaša priča! Njihova priča! Naša priča!“
